Сажетак: У овом раду је указано на значај дијагностичких поступака и процедура у процесу стварања врхунских кошаркаша. Представљени су основни разлози за апликацију дијагностике и контроле тренираности, дати су критеријуми за избор тестова и приказан је комлетан садржај дијагностичких поступака. Наведене су могућности примене резултата дијагностичких мерења у теорији и пракси и извршена је класификација врста дијагностичких поступака, као неизоставног садржаја тренажне технологије млађих узрасних категорија у кошарци. У завршном делу рада је било речи о динамици спровођења дијагностичких процедура у појединим етапама каријере младих кошаркаша и дат је предлог апликације појединих врста дијагностичких поступака у односу на узрасну категорију кошаркаша.

Сажетак: Вежбе обликовања се у пракси зову још и ''просте вежбе'', ''двоставне вежбе''. У својој основи то су природни покрети појединим деловима тела у сврху припреме локомоторног апарата, актуелних мишићних група, тела у целини, за напоре који ће се испољити у главном делу тренинга или у такмичењу-утакмици, али увек са јасно наглашеним циљем који се жели постићи.

Сажетак: Рад се бави дефинисањем појма гојазности, као и класификацијом гојазности. Гојазност је пре свега дефинисана као вишак телесних масти. Расветљава се и складиштење вишка енергије унете храном, тј. као складиште исте означава се масно ткиво (адипозно ткиво) које се састоји из масних ћелија (адипозних ћелија). Гојазност се, у односу на повећање броја масних ћелија и у односу на повећање волумена масних ћелија, може поделити на: хиперпластичну гојазност и хипертрофичку гојазност. У односу на распоред масног ткива у организму, могу се препознати два типа гојазности: мушки (андроидни) и женски (гиноидни) тип гојазности. БМИ је представљен као поуздан показатељ на основу кога се може утврдити присуство гојазности, а иста чак и класификовати.

Сажетак: У овом раду анализирано је правилно извођење технике завеслаја краул стила. Анализиране су и сликовито приказане фазе током завеслаја. Извршена је биомеханичка анализа завеслаја краул стила, и описан је најрационалнији начин извођења технике уз сегменте од којих она зависи.

Сажетак: Менаџмент је одлучујући фактор за успех или неуспех било које гране спорта и свих спортских објеката, дакле и јавно-друштвених спортских објеката. Међутим, тип власништва значајно одређује управљачку филозофију, одређује број и квалификациону структуру запослених, ширину спортско-услужног асортимана (одржаног у објекту или путем уговорних маркетиншких аранжмана), утиче на понуду спортских догађаја, и пружа сатисфакцију посетиоцима кроз пријатно искуство. Квалитетно осмишљен управљачки концепт оспособиће спортски објекaт да привуче и задржи закупце. На тај начин, способни спортски менаџери могу утицати на персонал, услове плаћања, грађевинске услове и ниво услуга, подршку покровитеља, а тиме u на приход и профитабилност спортског објекта. Коначно, треба имати на уму да се највећи приход у спортском објекту (већи од изнајмљивања пословног простора) остварује од допунског асортимана изван редовне спортске активности и делатности, пружањем интелектуалних услуга, услуга паркирања, продајом хране и пића, тј. путем добро осмишљене угоститељске понуде (амбијент, цене, квалитет услуге), тако да и ови менаџерски напори значајно доприносе укупним циљевима спортског објекта.

Сажетак: У раду, који се састоји из два дела, први - теоријски део (објављен у претходном броју часописа ''Нова спортска пракса'' 1-2, 2007) и други део - пример из наше праксe, жели се пре свега указати на важност развоја, обуке, тренинга, учења и усавршавања запослених у свим организацијама, па и у спортским, као и на чињеницу да се ове активности морају уважавати, чиме се само потврђује савремена оријентација да се теоријска и практична сазнања из области Менаџмента људских ресурса (МЉР) користе у свим пословним организацијама.

Сажетак: У уводном делу рада, дато је неколико дефиниција економске пропаганде, односно оглашавања, и наведене су основне карактеристике овог инструмента интегрисане маркетиншке комуникације. Након тога, анализирано је пет главних одлука које је потребно донети сваки пут када се планира спровођење економске пропаганде. Те одлуке обухватају: циљеве оглашавања, са посебним освртом на комуникацијске циљеве; утврђивање буџета и факторе које је значајно сагледати том приликом; важност креирања праве и ефектне поруке; избор медија (врсте и карактеристике медија, предности и недостаци сваког од њих); значај мерења ефективности оглашавања. На крају је дотакнуто и питање примене основних етичких начела у оглашавању.

Сажетак: Спорт је одавно престао да буде игра, чак и на аматерском нивоу. Утолико је више подложан продору различитих нелегалних активности, укључујући организовани криминалитет и међународни тероризам. У организацији спортских приредби, нарочито међународних, са највећим бројем учесника, као што су, на пример, Олимпијске игре, од некадашње појачане полицијско-надзорне службе, данас се стигло до веома комплексних безбедносних мера и радњи, које су под директном ингеренцијом државе-организатора, укључујући и ангажовање војно-безбедносних асоцијација чији је члан земља-организатор, као што је био случај са ОИ у Атини, и ангажовање НАТО снага.